Ritual smiruje, ali granicu moraš sama da povučeš

Važno je da jasno vidiš: sve što sam do sada opisala, jutarnja rutina, kupka, posmatranje tela, ne rešava odnos. I nije mu ni to zadatak. Te vežbe postoje zato da imaš snage za ono što dolazi posle. Samo povlačenje i održavanje granice ostaje tvoj zadatak. To niko i ništa ne može da skine sa tebe.

I evo nečega što se retko kaže naglas: dok god iznutra nije sređeno nešto duboko, staro, dotle smo jako slabi prema onome što nas pogađa spolja. Tada i jedna obična rečenica ume da nas obori. Jedan pogled, jedan ton glasa, i već smo tamo odakle smo baš pokušavale da izađemo.

Zašto distanca nije sramota

Ako sada osećaš da jednostavno nemaš dovoljno snage da nekog pustiš blizu, a da pritom zadržiš sebe, to nije slabost. To je tačan signal. Znači da tvoj sistem trenutno ne podnosi onu blizinu koja ti je nekad bila prirodna.

Distanca tada nije kazna, niti konačna odluka. To je neka vrsta prostora za isceljenje. Isto kao kad povređen zglob ne podnosi odmah staro opterećenje, ne zato što nikad više neće, nego zato što sada prvo mora da ojača.

Ovo važi za svakoga. Važi za roditelje, supruga, za prijateljicu, za sestru, za kolegu, za bilo koga ko ti je važan. Zapravo, važi za svakog čoveka sa kim te odnos redovno izbaci iz ravnoteže. Mera blizine ne zavisi od toga koliko volimo tu osobu. Zavisi od toga koliko sada podnosimo njen uticaj.

Kako znaš da još nisi dovoljno jaka

Postoji nekoliko znakova koji ti kažu da još nije vreme za staru blizinu:

Ako te posle jedne jedine poruke danima progoni ono što je rekla.

Ako se unapred zgrčiš pred susret, i pre nego što se bilo šta desilo.

Ako se posle uhvatiš da si opet rekla ili dozvolila nešto što nisi htela.

Ako ti u telu ostane napetost, dugo nakon što je situacija završena.

Ovo ne znači da nešto radiš pogrešno. Znači da još uvek radiš na nečemu što je odavno u tebi.

Šta znači „zadržati“ granicu

Granica nije rečenica koju izgovoriš jednom, pa posle sama od sebe funkcioniše. Granica je ono što svaki put iznova zadržiš, kad dođe poziv, kad dođe pitanje, kad dođe izazivanje krivice, a ti ne odeš nazad tamo odakle pokušavaš da izađeš.

Za to su tačno namenjeni rituali. Ne radiš jutarnju rutinu ili kupku zato da bi se „smirila i da sve ide dalje isto kao pre“. Radiš to da bi imala dovoljno snage da kažeš i zadržiš: dovde da, odavde ne, čak i kad pokušavaju da ti izazovu krivicu, čak i kad je teško.

Dok ta snaga nije dovoljno stabilna, distanca je tvoja najbolja zaštita. Ne zato što želiš zauvek da zatvoriš vrata nekome. Nego zato što te sada svaka blizina vuče nazad tamo odakle si krenula.

Cilj nije da te više nikad ne boli. Cilj je da, kad zaboli, ne izgubiš sebe u tome.

Često postavljena pitanja i odgovori

Pročitaj i