Kako da otkažeš dogovor bez griže savesti

Slobodno možeš da otkažeš dogovor kad ti telo kaže da ne može. Ali pre nego što to uradiš, zastani na trenutak i čuj šta ti telo zapravo odgovara, jer većina nas ili ode iz obaveze i vrati se prazna, ili ostane kod kuće i muči se krivicom. Postoji i treći način, i o njemu pišem u ovom tekstu.

Zašto ti se ne ide iako si rekla da dolaziš?

Znaš taj trenutak. Neko te pozove na žurku, rođendan, kafu, i ti kažeš: „Naravno, dolazim.” U tom trenutku stvarno tako misliš. Imaš snage, imaš volje, sve deluje u redu.

Onda dođe taj dan. Sediš na ivici kreveta, gledaš u telefon i ne ide ti se. Nema ni snage, ni volje. Nisi se predomislila iz hira. Jednostavno, tog dana je u tebi nešto drugo nego pre nedelju dana.

Većina ljudi tada ode iz obaveze. Obuče se, nasmeši, odsedi do kraja, a kući stigne prazna. Ili ostane kod kuće, ali sa krivicom, što je možda još teže.

Čovek koji otkaže često izgleda nepouzdano. A u stvari, nema svako stalnu volju, a o snazi da ne pričamo. Energija se menja. Ono što možeš u ponedeljak ne moraš moći u petak, i to nije mana karaktera.

Kako da znaš šta zaista želiš: odgovor tela pre misli

Ima nešto što se desi pre nego što stigneš da razmisliš. Pozivnica stigne, a telo već odgovori. Nešto se opusti ili nešto stegne. Stomak se zatvori, ramena se podignu, dah postane plići. Ili, kad je tvoje, nešto se otvori i postane lakše.

To je tvoj odgovor. Um dolazi tek posle i od toga pravi priču: „Moram, nije lepo da otkažem, šta će ona misliti, rekla sam, nisam pouzdana.” Argumenti su svi tu, ali telo je reklo svoje pre njih.

Svako od nas ima svoje telesne odgovore, i oni nisu isti kod svih. Nekome je dovoljno da oseti u stomaku, neko dobija jasnoću tek kad prespava, neko mora da izgovori naglas da bi čuo sebe. Ali bez obzira na to kako kod tebe ide, ti taj odgovor već imaš.

Zašto ne verujemo svom telu: kako smo kao deca naučili da ćutimo

Kao dete si to znala. Deca ne moraju to da uče. Dete zna kad mu se ne ide kod nekoga u goste. Zna da ne želi da zagrli tetku. Zna da je sito, zna da je gladno, i zna da mu se ne igra sa ovim detetom, a sa onim bi se igralo satima.

I šta se desi? Neko odrasli kaže:

• „Zagrli tetku, nije lepo.”
• „Pojedi sve, ima dece koja gladuju.”
• „Hajde, ne budi nezahvalna.”
• „Pa kako ti se neće, to ti je rođak.”
• „Šta će ljudi da kažu.”

Niko od njih nije hteo loše. Većina nas je tako odrasla i prenosi dalje ono što je i sama čula. Ali dete iz toga nauči jednu stvar: ono što osećam nije važno, važno je šta drugi misle. Nauči da ne veruje telu i da sluša pravila koja nisu njegova.

Tako smo i mi, odrasli, počeli da donosimo odluke glavom. Um, koji je godinama punjen tuđim pravilima i tuđim osećanjima, postao je glavni. A telo, koje je od početka znalo, ostalo je glas koji smo naučili da utišamo.

Griža savesti kad otkažeš: odakle dolazi

Krivica se javlja zato što misli govore jedno, a telo drugo. Misli kažu: „Trebalo bi.” Telo kaže: „Ne mogu.” I ne znamo kome da verujemo, pa se ili prisiljavamo ili se osećamo loše što nismo mogli.

Zapravo, griža savesti često nije znak da si uradila nešto pogrešno. Ona je stari glas iz detinjstva koji još uvek ponavlja pravila koja si čula kao mala.

Da li je u redu otkazati dogovor?

Znam šta mnogi pomisle: ako svi budu slušali telo, gde će svet završiti? Biće haos.

Ja imam drugačiji pogled na to. Znam da nemam stalnu energiju. Zato kad telo kaže dosta, ja stanem. I kad ja stanem, lakše prihvatam tebe. Ti možda imaš energije za dvoje i ne možeš da staneš. I to je u redu. Ako ti znaš to o sebi, razumećeš i mene.

Ko poznaje svoju energiju, lakše prihvata tuđu. Možda sam preoptimistična, ali ovako vidim budućnost.

Kako da slušaš svoje telo kad donosiš odluke: vežba za ovu nedelju

Sledeći put kad te neko pozove, nemoj odmah da odgovoriš. Zastani na trenutak i prati šta se dešava u telu. Opušta se ili steže? Postaje ti lakše ili teže da dišeš?

To je tvoj odgovor, pre nego što ga um ukrasi razlozima. Ne moraš ništa da uradiš s njim odmah. Samo ga primeti. Posle nekoliko puta počećeš da prepoznaješ svoj odgovor i da razlikuješ „umorna sam” od „ovo mi stvarno nije okruženje”.

Kako da razlikuješ umor od okruženja koje ti ne odgovara (Human Design)

Većina nas to ne razlikuje, pa se ili prisiljava ili oseća krivo.

U Human Designu se vidi kako tebi radi energija i kakvo okruženje ti odgovara. Ne saznaš ništa novo. Dobijaš potvrdu onoga što već osećaš, ali nisi smela da veruješ. To je razlika između „moram” i „mogu”.

Na konsultaciji zajedno gledamo tvoju kartu i odgovaramo na tri stvari:

• kada imaš energije, a kada nemaš
• u kakvom okruženju i tempu ti je prirodno
• kako da kažeš „ne” bez griže savesti

Ako želiš prvo da probaš, pošalji mi jedno pitanje. A ako želiš dublje, tu je „7 nedelja do sebe”, jednom nedeljno online. 🤍

Česta pitanja

Pročitaj i ovo