Ima jedan trenutak koji svako od nas, pre ili kasnije, mora da preživi. Trenutak kada sedneš sama sa sobom i priznaš: Ramona, nešto ne štima.
Ne znaš još šta. Ne znaš još zašto. Ali osećaš to u telu, pre nego što to uspeš da imenuješ rečima. I to je, uvek, prvi korak.
Ja sam do svog došla kroz sina.
Ratnik u diplomatskom odelu
Imam Škorpiju na ascendentu, što znači da je vladar mog horoskopa Mars. Taj Mars stoji u Vagi, u spoju sa Jupiterom. I Mars se u Vagi ne oseća dobro — jer Vaga je Venerin znak, znak koji teži miru i ravnoteži, koji beži od sukoba kao od vatre. A Mars je borba. Mars je volja koja hoće da se probije napolje. U mom polju, dakle, imam nasilnu, ratničku energiju — zarobljenu u znaku koji se plaši rata.
To je kao ratnik obučen u diplomatsko odelo, kome je rečeno da nikad ne podigne glas.
Takav čovek ne ume dobro da upravlja svojim besom. Štaviše — beži od sukoba, jer ga se i sam plaši. Zna šta nosi u sebi, i zna da to nije lepo kad izađe napolje.
Ja sam odrasla tako što sam se povlačila. Trpela sam, ćutala, birala mir po svaku cenu — u svakoj vezi koju sam ikad imala. I onda, jednog dana, sav taj potisnuti bes je provalio napolje. I nije izašao lepo.
Postala sam agresivna. Osećala sam se kao lonac pod pritiskom u kome se para skupljala godinama, dok konačno nije eksplodirala. Fitilj je postao toliko kratak da sam se i sama uplašila sebe — i u prvom trenutku nisam ni razumela šta mi se dešava.
Posle toga je došao period, nekoliko godina, u kome sam ponovo mnogo toga trpela od ljudi — samo da ih ne izgubim, samo da ih ne povredim. A onda se, ove godine, taj bes ponovo, snažno, probudio. I ovoga puta, poveza se sa mojim starijim sinom.
Vatra koja se izvinjava za svoju toplinu
U mom polju, Jupiter uveličava sve čega se dotakne. A taj Mars-Jupiter spoj stoji u kvadratu sa mojim Mesecom, koji je u Jarcu. Jarčev Mesec ograničava emocije, kakve god da su, i po svaku cenu želi da deluje snažno. Nikad slabo. Nikad rastrzano.
Zato se to u meni skupljalo tako dugo. Ne zato što nisam osećala — nego zato što mi je taj Mesec, godinama, šaputao: nemoj da se to vidi.
Kad se rodio moj stariji sin i pogledala sam njegovo polje, iskreno sam se uplašila. Njegov Mesec je, kao i moj, u Jarcu — i stoji u spoju sa mojim Mesecom. Ascendent mu je Rak. A njegov Mars stoji tačno na ascendentu, u opoziciji sa svojim Mesecom.
Znala sam, u tom trenutku, da imam veliki zadatak pred sobom. Sa njim.
Ne učimo iz onoga što razumemo
Trudim se da ne budem deterministička kad je astrologija u pitanju. Znam da slobodnom voljom možemo dosegnuti, čak i nadmašiti, sve što nam je upisano u natalnoj karti. Ali te sklonosti su jake — jake toliko da je potrebno mnogo rada na sebi, mnogo samospoznaje, ponekad i terapije, da bismo rešili zadatke koje smo doneli sa sobom.
I te lekcije, priznajem, znaju biti veoma teške. Kod mene, sa sinom, jesu.
Osećam tu tačku pritiska tako jasno da mogu jednostavno da je imenujem: ne znam šta da radim sa sukobima. Ne umem da ih vodim. Moram tek da naučim.
Ali mi smo ljudi, a ljudi se sami od sebe ne menjaju. Potrebne su nam lekcije — takve koje nas dodirnu duboko, u duši. Retko kad učimo tako što gledamo druge kako pate, pa jednostavno odlučimo da ubuduće funkcionišemo drugačije. Bilo bi previše jednostavno da je tako.
Ne. Mi sebe dovodimo u situacije u kojima je stvar, konačno, dovoljno bitna. Menjamo se samo onda kada je ulog dovoljno velik.
Ne učimo iz onoga što razumemo. Učimo iz onoga što nas prisili da osetimo.
Kad ukrste svoje volje
Mislila sam da sam spremna za majčinstvo. I zaista — otprilike do njegove prve godine i po, sve je teklo glatko. A onda je stigla njegova volja.
I tu su se sudarile dve volje — njegova i moja. Često osećam između nas to isto, neizgovoreno pitanje: pa ko je jači?
I iskreno, mnogo puta sam osetila da je to on.
Ali sam onda shvatila — nisam slaba. Samo sam umorna. Preopterećena.
Dugo mi je bilo lakše da mnogo toga pustim, čak i kad sam znala da ne bih trebalo — a to je, uostalom, karakteristično za mene u svakoj vezi koju sam ikad imala. Puštam, dok god mogu. Dok se nešto, iznenada, ne pretvori u nepodnošljivo. Onda delujem, odmah, i svi oko mene se, redovno, iznenade.
To se dešava i sada. I unazad, tačno znam gde je šta trebalo drugačije, šta je trebalo, a šta nije. Ali sada je došlo vreme da delujem.
Prvi korak
Rešenje uvek počinje istim korakom — priznanjem samoj sebi. Ramona, nešto ne štima.
Posle toga tražimo gde je problem, i zašto postoji. Tek onda, tek posle toga, možemo krenuti ka rešenju.
To je, bar kako ja to vidim, jedini put koji vodi negde.
Nebo mi je dalo ratnika u telu diplomate, a onda mi je poslalo sina čiji Mars stoji tačno tamo gde sam ja najosetljivija — na ascendentu, u opoziciji sa svojim Mesecom, baš kao što je moj Mars u opoziciji sa mirom koji sam se čitav život trudila da glumim. Nije slučajno. Ništa od ovoga nije slučajno.
I možda upravo to i jeste poenta. Nebo nas ne kažnjava — nebo nam šalje tačno onoga ko će nas naterati da se, konačno, suočimo sa sobom.
Ostavite odgovor